Student, a već zagazio četrdesetu. Pri svakom pozdravu sa starim prijateljima, kad ga pitaju u šali koliko ima ispita do kraja fakulteta, on odgovara - još dva-tri. I tako celu deceniju.
Ovakvih studenata u Srbiji ima na hiljade, većina njih uveliko radi, a sagovornici „Blica“ saglasni su u oceni da onima koji žele da nastave školovanje treba pomoći, jer će se na taj način povećati procenat fakultetski obrazovanih u Srbiji, koji je svega oko šest odsto. Pomoć takozvanim večitim studentima će se sastojati u ponudi da se prebace na bolonjski program ili kroz organizovanje dodatnih kurseva.
Najčešći razlog za zamrzavanje studentskog staža jeste borba za egzistenciju. Marija Dejanović (36) je pre više od jedne decenije napustila studije treće godine geologije na Rudarsko-geološkom fakultetu. Kako kaže, morala je da se zaposli.
- Morala sam sama da se izdržavam i više finansijski nisam mogla da podnesem i plaćanje studija. Ionako ne radim u struci, pa mi diploma ovog fakulteta i ne treba. U današnje vreme važniji su veza i kontakti koje imaš nego diploma, čija je vrednost davno opala - razočarana je Marija.
Novi problem za večite studente jeste to što neće moći više da se tako nazivaju, jer će svoje ispitne obaveze morati da okončaju do 2013/2014. Oni koji to ne učine, automatski će morati da se ispišu. Ovo propisuje Zakon o visokom obrazovanju. Donedavno je rok bio 30. decembar 2012, ali je produžen za još jednu školsku godinu - za oktobar 2014.
Oni koji ne steknu diplomu do tog perioda, moći će da upišu neki drugi fakultet, ali ne iz iste oblasti. Ostavljena im je i mogućnost priznavanja ispita prilikom konkurisanja na drugi fakultet, ali neće moći da se školuju na račun poreskih obveznika.
Iako ne postoji tačan broj ovih studenata, procene su da je svaki peti akademac u Beogradu, gde ih je najviše, večiti student. Univerzitet u Beogradu je pre dve godine dobio podatke sa 15 fakulteta - 12.354 studenta imala su apsolventski staž. Od ovog broja gotovo trećina je pravnika (4.000). Ali, među večitima nisu samo apsolventi.
Ovaj broj je ranijih godina bio znatno veći, navodi prof. Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. On kaže da sada na oko 93.000 studenata ima oko 20 odsto večitih, a ranije ih je bilo duplo više.
- Nakon uvođenja bolonjskog sistema, uspeli smo da se rasteretimo i mnogi stariji studenti su uspeli da privedu kraju školovanje. Njima svakako treba pomoći organizovanjem dodatnih kurseva - kaže rektor Kovačević i dodaje da među njima ima dosta onih koji imaju već 10 godina radnog iskustva, a diploma im je neophodna za dalju karijeru i napredovanje.
Fakulteti na čiju diplomu se dugo čeka i samim tim se i češće od nje odustaje, osim Rudarskog jesu i Pravni, Veterinarski i Poljoprivredni. Prosek studiranja na ovim fakultetima je oko osam godina. Prema procenama, Srbija je jedna od evropskih zemljama u kojima se najduže studira.
Izvor: Blic
