Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu počeli su juče akciju prikupljanja potpisa, kojom traže da im i ove školske godine ostane šest ispitnih rokova i 48 bodova kao uslov za budžet. Od ponedeljka, budućim pravnicima će se pridružiti i studenti drugih fakulteta, a ideja je da se svi potpisi akademaca na kraju predaju Ministarstvu prosvete, a ne kao do sada, rukovodstvu univerziteta.

Dejan Stojanović, predsednik studentskog parlamenta Pravnog fakulteta,kaže za naš list da je u toku jučerašnjeg dana za samo tri sata prikupljeno oko 800 potpisa i da će se akcija nastaviti do idućeg petka.

Da podsetimo, od školske 2013/2014. godine trebalo bi da počne da se primenjuje odredba Zakona o visokom obrazovanju prema kojoj će broj ispitnih rokova biti smanjen sa šest na pet, kao i da se broj bodova potreban za upis studija na budžetu poveća sa 48 na 50. Naredne školske godine, broj ispitnih rokova će se smanjiti na četiri, a budžet će biti garantovan samo studentima koji imaju maksimalnih 60 bodova.

Ove „bolonjske novine”, kada je reč o broju bodova, predviđene su još zakonom 2007. godine, ali je zbog loše prolaznosti na ispitima i protesta studenata, „budžetski prag” zastao na 48 poena. Primera radi, da su odmah počele da se primenjuju zakonske odredbe, većina studenata bi izgubila budžetski status.

Studenti su zbog toga protestovali svake godine, bilo je šetnji od Rektorata do Ministarstva prosvete, pa čak i blokada fakulteta, a prosvetne vlasti su problem na kraju rešavale izmenama zakona i odlaganjem podizanja budžetskog praga za narednu školsku godinu.

Na pitanje zašto je tako teško osvojiti 60 bodova kada su po Bolonji studije olakšane, Stojanović odgovara da to nije tačno.

– Studije nam uopšte nisu olakšane, govorim za Pravni fakultet, gradivo je ostalo isto, a profesori rade kao i ranije. Poznajem mali broj ljudi koji mogu da dostignu svih 60 poena – objašnjava ovaj apsolvent prava i dodaje da je jedino olakšanje učinjeno tako što su pojedini predmeti podeljeni na dva.

Profesor dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta, kaže za naš list da delimično podržava zahteve studenata.

– Što se tiče ispitnih rokova potpuno podržavam studente. Međutim, kada su u pitanju bodovi, vreme je da počne da se primenjuje ono što je bilo propisano zakonom još pre šest godina. Dobro je što studenti idu putem peticije, a ne putem ulice – kaže dr Avramović.

U Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije (SKONUS) objašnjavaju da je osnovni problem u tome što je loše izračunata opterećenost studenata, pa 48 poena na našim univerzitetima nisu isto što i 48 na nekim drugim evropskim visokoškolskim ustanovama. Problem je, po mišljenju studenata, nastao tako što su pojedini profesori, kada se započinjalo sa ovim procesom, „odokativno” stavljali broj bodova pored svog predmeta.

Rektor Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Bumbaširević, u nekoliko navrata je podsećao da je tačno da je pre uvođenja reforme efikasnost studiranja bila veoma loša, ali da se sada znatno popravila. Po njegovom mišljenju, studenti moraju više da uče, a profesori da prilagode količinu znanja koja u određenom periodu može da se savlada.

Pre nekoliko meseci, objavljena je i najnovija analiza efikasnosti studiranja na UB, koja je pokazala da se broj najtežih predmeta značajno smanjio i sada iznosi između četiri i pet odsto. U poslednje dve analizirane školske godine, na Univerzitetu u Beogradu prvo je bilo 13 odsto takozvanih uskih grla, da bi taj broj pao na 11 odsto predmeta na kojima se teško dobija šestica.

Studenti su po objavljivanju rezultata, izrazili sumnju u način na koji su prikupljeni podaci, jer nisu svi fakulteti primenili istu metodologiju. Da su zvanična statistika i realnost u raskoraku, svake godine pokazuju i protesti studenata, koji obično počinju potpisivanjem peticija.